Kako pobediti lenjost ?
Kako pobediti lenjost ? Pitanje na koje je teško odgovoriti. Svi sanjamo o danima bez odgovornosti. Bez pranja veša, posuđa ili drugih obaveza. Hteli bi da ostanemo u pidžami ceo dan. Da li je to lenjost?
Većina nas je lenja, bar ponekad. To je prirodno.
Biti lenj samo znači da želite da uložite što manje truda a i ko bi pri zdravoj pameti želeo da potroši dodatno vreme ili energiju tamo gde to nije opravdano?
Uobičajeni odgovor na osećaj preopterećenosti je odlaganje i zanemarivanje odgovornosti. Ako se borite sa samodisciplinom i osećate se lenjije nego inače, to može biti uzrokovano vašom beskrajnom listom obaveza. Razgovaraćemo o ovoj mogućnosti, drugim razlozima vašeg nedostatka motivacije i kako da prevaziđete lenjost.
Šta je lenjost?
Lenjost se obično shvata kao neimanje želje da radimo stvari za koje mislimo da treba ili smo u obavezi da radimo. Većina ljudi definiše lenjost sa negativnim konotacijama. Oksfordski rečnik to opisuje kao „nespremnost da se radi ili bude aktivan, ili nedostatak pažnje da se nešto radi“.
Nivoi energije i raspoloženja igraju ogromnu ulogu u našem svakodnevnom funkcionisanju. Kada smo srećni, završavamo više zadataka. Kada smo umorni, manje radimo.
Lenjost je često znak da moramo da se povučemo i odmorimo. Ako u poslednje vreme osećate nedostatak motivacije, to vam signalizira da ispitate šta se dešava u vašem životu.
Navodimo četiri uobičajena razloga zašto se osećate nemotivisano:
1. Dosada uzrokovana monotonijom
Naš mozak žudi za varijacijama. Dugotrajna monotonija može staviti naš nervni sistem na autopilot, što može smanjiti funkciju mozga i učiniti da se osećamo mentalno umorno i nestimulisano.
Postavite sebi ova pitanja da vidite da li vaša rutina previše stagnira:
- Da li sebi dajem pauze tokom celog radnog dana?
- Da li mi moj posao omogućava fleksibilnost da izgradim ravnotežu između posla i privatnog života? Da li svoje vreme delim između posla, društvenih aktivnosti i ličnih aktivnosti?
- Da li izlazim iz svoje zone udobnosti?
- Da li utičem na promene u okolini, karijeri ili društvenom životu?
2. Osećaj preopterećenosti
Uobičajeno je da se osećate preopterećeno vezano obavezama za karijeru, finansijama i porodičnim blagostanjem. Hitni slučajevi u porodici i poremećeni odnosi deo su, često stresne, igre života.
Ali osećaj preopterećenosti može dovesti do odugovlačenja u izvršavanju obaveza i, na kraju, do zatvaranja u sebe. Ako gledate u ogromno brdo stvari koje treba da uradite i o kojima brinete, bićete previše mentalno iscrpljeni da biste napravili prvi korak.
Iako je planiranje na duže staze dobro s vremena na vreme, pokušajte da obaveze planirate za svaki dan pojedinačno. Podelite svoje ciljeve na manje, dnevne zadatke, tako da oni budu lakši za dostizanje i koristite kontrolne liste da vam pomognu da se organizujete.
3. Nemate dovoljno sna
Dobar i kvalitetan san može imati značajan uticaj na vaše mentalno i fizičko blagostanje. Preporučuje se da odrasli spavaju najmanje sedam sati neprekidnog sna tokom noći kako bi ostvarili njegove prednosti.
Nedostatak sna može uzrokovati oštećenje imunološke funkcije, fizički i mentalni umor i smanjenje dnevnih performansi. To znači da ćete se češće razboljevati i osećati umor, tako da nećete imati potrebnu energiju da radite ono što želite.
4. Osnovni problem mentalnog ili fizičkog zdravlja
Ako ste se ikada zapitali: “Da li sam lenj ili depresivan?” ne paničite – niste sami.
Lenjost je obično privremena mentalna blokada koja se često prevazilazi promenom navika upravljanja vremenom, prilagođavanjem naših ciljeva ili učenjem da se smatramo odgovornim.
Ali ekstremni nedostatak motivacije i brige može ukazivati na osnovni problem fizičkog ili mentalnog zdravlja kao što su nesanica, depresija i još mnogo toga
Pa kako onda pobediti lenjost?
5 saveta za prevazilaženje lenjosti
Bez obzira na uzrok, frustrirajuće je kada želimo da završimo važne zadatke, ali se osećamo previše umorno i iscrpljeno da bismo započeli. Evo pet načina da pobedite lenjost:
1. Pronađite svoju motivaciju
Prvi korak u borbi protiv lenjosti je da otkrijete šta vas motiviše? Za vas bi to moglo biti penjanje na lestvici karijere, skladniji porodični odnosi, kupovina novog auta i sl. Za drugu osobu nešto sasvim drugo.
Kada identifikujete svoje najbolje motivatore, razmislite o tome da ih zapišete i stavite negde gde ćete ih gledati svaki dan, kao što je ogledalo u kupatilu ili na radnoj površini vašeg računara. Kada se osećate nemotivisano, razmislite o tome da li vam je potrebna samo pauza ili podsećanje na sveobuhvatnu svrhu zadatka kako bi dobili novu energiju za rad.
2. Izbegavajte ometanja
Stalna ometanja mogu negativno uticati na performanse jer vam oduzimaju neophodne kognitivne resurse. Odvojite dan ili dva da pratite ometanja, uz obaveznu zabelešku koliko često skrolujete po društvenim medijima ili otvarate sadržaje na pretraživaču koji nisu povezani sa poslom. Kada saznate šta vam smeta, možete napraviti plan kako da ih izbegnete.
3. Stvorite odgovornost
Lako je biti lenj kada niko ne gleda. Veća je verovatnoća da ćemo ostvariti svoje ciljeve ako znamo da je neko koga poštujemo i kome se divimo uložio trud u naš napredak.
Recite prijatelju ili članu porodice o promenama na kojima radite i zamolite ih da provere napredak, nudeći da to isto urade za sebe. Izaberite nekoga kome verujete ko će pružiti konstruktivne i iskrene povratne informacije ali i proslaviti vaša dostignuća.
Da biste pomogli sebi i svom partneru za odgovornost da bolje razumete svoje nove navike, razmislite o definisanju sledećeg:
- Dugoročni cilj
- Kratkoročni ciljevi
- Vremenski okvir ostvarivih kratkoročnih ciljeva
- Preferirana komunikacija
- Učestalost prijava
4. Priuštite sebi pauze u radu
Naši mozgovi nisu dizajnirani da održavaju pažnju na jednom zadatku tokom dugog perioda – 45 minuta je vremenski period kada naša koncentracija raste nakon čega moždana aktivnost počinje da opada.
Pokušaj da nastavite sa istim zadatkom može dovesti do lošeg učinka i frustracije, pa povremeno pravite pauzu, puštajući um da se opusti i luta ili se fokusirajući na nešto zabavno i ne fokusirano na produktivnost.
Takođe možete da prihvatite Pomodoro tehniku, metod upravljanja vremenom koji deli zadatke u intervale od 25 minuta kako bi projekti izgledali manje naporni. Radite na jednom zadatku (bez multitaskinga) 25 minuta, a zatim napravite pauzu od pet minuta. Nakon četiri intervala, napravite pauzu od 15 minuta.
5. Postavite razumne ciljeve
Preuzimanje obaveza u većem obimu nego što realno možete da postignete može dovesti do simptoma sagorevanja kao što su iscrpljenost i smanjena motivacija. Zastrašujući ciljevi za koje niste spremni mogu se nadviti nad vama i učiniti da se osećate kao da ne želite ništa da uradite, bez obzira na korake koji su neophodni za postizanje nemogućeg.
Postavljanje razumnih ciljeva znači da ćete se osećati manje preopterećeno i veća je verovatnoća da će nivoi vaše produktivnosti ostati dosledni tokom celog procesa. Ne zaboravite da svoje ciljeve podelite na manje zadatke kojima je lakše upravljati i fokusirajte se samo na ono što vam treba hitna pažnja.
Ostanite pozitivni
Često smo sami sebi najveći neprijatelji u pogledu naše produktivnosti. Sve to utiče da se ponekad osećamo loše.
Ako vam je potrebna pauza, uzmite je. Ako vam je stalo da napredujete u određenoj oblasti vašeg života uradite to. Primenjujući savete koje smo Vam dali naučili ste kako pobediti lenjost i možete početi da povećavate nivo motivacije.
Bez obzira na to šta vas usporava, zaslužujete da se odmorite. A kada se odmorite, zaslužujete da radite da biste ispunili svoje ciljeve i postali bolja verzija sebe.
Photo by Adrian Swancar on Unsplash